РИМСКО УТВРЂЕЊЕ НА ВРХУ ЗЛАКУСЕ

Veliki-kameni-zidovi-u-zaseoku-Zaboj-od-kamena-za-koji-se-pretpostavlja-da-poticu-od-rimskog-utvrdjenja-na-vrhu-Gradine

Највиша тачка Злакусе је врх Градина (или Дрежничка Градина), надморскe висинe од 931м, где је током друге половине XX века подигнут споменик у облику камене пирамиде да подсећа на један од првих оружаних борби између партизана и Немаца у овом крају, која је претходила и формирању прве слободне територије у овом делу поробљене Европе ( познатој по називу Ужичка Република).

Постоји прича старијих мештана из Злакусе, Дрежника, Рогу , засеока Марковићи под Градином, која се преносила са колена на колоно из прошлости, да јe управо на овом врху некад постојало мање римско утврђење чија је основна функција била обезбеђивање и осматрање шире деонице пута који је у то време пролазио падинама Градине. Пут је био од посебне важности као веза између Источног и Западног Римског царства јер је водио је из правца Цариграда ка Далмацији и Дубровнику.

Да ова прича има основа сведочи велика количина камена на самом врху, као и прилазећем делу а који може потицати од остатака једног таквог утврђења – од дела камена је направљен и поменути споменик у облику пирамиде на самом врху, велики камени зидови којим су омеђена имања становништва под самим врхом Градине (засеок Забој). Познато је да је територија данашњег села Висибаба (крај Пожеге) била највећа римска муниципија у овом крају, да у суседном селу Узићи постоје римске некрополе, док на речици Дервенти постоји сачуван турски камени мост за који се претпоставља да је и старији од тог периода, односно да потиче из доба Римљана што такође указује на могућност утврђења у то време на Градини. У литератури се такође помиње Дресник у околини Ужица за време византијске владавине што се може повезати са данашњим суседним селом Дрежником, односно врхом Дрежничка Градина.  Такође, са самог овог врха пружа се јединствен поглед под углом од 360 степени што му даје одличну прегледност читавог окружења и добру осматрачницу за поменуту трасу некадашњег римског пута.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *