ЗЛАКУСА У АФРИЦИ

zavicaj_u_africi

Етно удружење „Завичај“ у гостима српске дијаспоре у Јоханезбургу 

За време васкршњих празника, омладински фолклорни ансамбл Етно удружења „Завичај“, имао је успешну турнеју у Јужноафричкој Републици. Домаћини овог ансамбла из Србије били су чланови СКУД-а Африка и њихове породице из Јоханезбурга, као и остале српске породице у овом граду. Том приликом, Завичај је заједно са СКУД-ом Африка приредио трочасовни програм у сали Српске црквено-школске Општине Јоханезбург, пред више од 400 Срба који живе у овој афричкој држави. Концерт је протекао у одличној и несвакидашњој атмосфери коју је направила узбуђена и одушевљена публика која је током читавог наступа непрекидно аплаузима бодрила фолклораше, који са друге стране нису штедели снагу и понесени апалузом и емоцијама измањивали су често узвике из публике: „То мајстори!“, „Браво!“, „Ово је наша Србија!“. Сви присутни су након програма изјављивали да је ово био прави празник за њих, да је то први пут у историји да је један фолклорни ансамбал допутовао из Србије у Јоханезбург што је посведочио и један од најстаријих Срба у овом граду, који је у Африку дошао још далеке 1945. године. Било је неких који су превалили и преко 1600км да би присуствовали концерту, као што су били Срби који су само за то дошли из Кејптдауна.

Одушевљење нису крили ни представници Српске православне цркве, отац Исаило који је на почетку благословио концерт, као ни конзул Амбасаде Србије у Јужноафричкој Републици, Маргарита Лалић-Терзић која се на почетку програма обратила публици и учесницима програма. Сам програм, који је почео са „Маршом на Дрину“, заједничким дефилеом оба ансамбла кроз салу до позорнице са великим бројем српских застава, настављен српском химном „Боже правде“, приказом 15 различитих кореографија из различитих крајева Србије и окружења где живи српски живаљ, музичким нумерама из Србије, Црне Горе, Македоније уз звуке фруле, хармонике, виолине…, песмама са Косова, стиховима дирљивих и родољубивих песама и здравица „Пркосна песма“ од Добрице Ерић и „Деца ти се рађала“ од Љубивоја Ршумовића …, завршетком концерта са песмом „Тамо далеко“ измамио је сузе многима у публици који нису крили носталгију за далеком отаџбином. На овај начин, Завичај и СКУД Африка су на дирљив начин обележили и сто година од Првог светског рата. 

Такође, фолклорни ансамбл је приредио и самостални наступ у Монтекасину поводом националног празника, Дана слободе, чиме је дата подршка српске дијаспоре и народа и подсећање на ослободилачке тежње црначког народа за ослобођење од колонијалних власти. За разлику од првог наступа где је публика била са простора бивше Југославије, на овом наступу програм су пратили бројни туристи и домаће становништво са нимало мање пажње и аплауза – многи су пожелели након концерта и да се фотографишу са младима у српским ношњама, док је било и оних који су одмах уз помоћ својих мобилних телефона и Интернета тражили да виде где се налази Србија.

Да дванаестодневна турнеја у Јужноафричкој Републици, остане незаборавна члановима Етно удружења „Завичај“ потрудили су се многи домаћини и успешни Срби у Јоханезбургу и околини. Свакодневни излети од којих су неки били и по 200км од самог Јоханезбурга, уживања у нестварним забавним парковима, купање у вештачким језерима са вештачким таласима, сафари са афричким животињама, мажење малих лавића, посете црначким етно селима и племену Зулу са приказом њиховог необичног фолклора, оброци у најлуксузнијим ресторанима па и у природи у окружењу жирафа, зебри, гнуова и мајмуна од којих прети непрекидно опасност да однесу торбе, фотоапарате, новчанике, дегустације познатог и непознатог афричког воћа, пољопривредних производа па и осушених црва (специјалитета племена Зулу), крстарење реком, вожња балоном … све је ово допринело да се чланови фолклорног ансамбла врате у ужички крај са препуно утисака. Ансамбл „Завичај“ је угошћен и у главном граду, Преторији, у српској амбасади од стране конзула и осталог запосленог особља. Играчи и руководство су имали прилику да посете и фирме најуспешнијих Срба у Јоханезбургу од којих су неки били веома дирнути када их је испред фирми и канцеларија дочекало 22 младих из Србије обучених у народне ношње и звуке препознатљивих мелодија. Велико гостопримство деци из Србије приредили су српски бизнисмени попут великог добротвора Нићифора Аничића (пореклом из околине Пријепоља), генералног директора хотелског комплекса Монтекасино који се пружа на 45 хектара –Мирослава Микија Милошевића кога популарно сви зову Мајкл (пореклом из околине Алексинца), председник СКУД-а Африка Микија Миловановића, иначе власника ланца ресторана Допио Зеро у Јоханезбургу, као и власника ресторана Коко Бонго, у самом центру Монтекасина, Зорана Пецеља (пореклом из Херцеговине), професора Зорана Чукића – „ПРОФЕ“ (пореклом са Косова, који је добар део живота провео у Краљеву), Мирка Агића (пореклом из Републике Српске), Драгана Агића … Такође, треба поменути и захвалити и осталим Србима и њиховим породицама који су све време боравка Завичаја у Јужноафричкој Републици били ангажовани око спремања хране у црквеном дому, дочекивању, чишћењу а и бринули о безбедности гостију и пружали техничку подршку концертима а то су Милан Лакић, Милојица и Наташа Лазовић, Миленко и Слађана Васојевић, Вељко и Милена Зорановић, Владе и Ацо Богдановић, Славиша и Славица Чолић и многим другим…

И наравно, како „завичајци“ наглашавају, највише им по повратку у Србију, ипак, недостаје дружење са домаћинима и вршњацима из СКУД-а Африка, са којима су се зближили током дванаест дана и са којима су на сваком кораку певали песму „Тамо далеко“ која је постала заједничка химна. Само поздрављање пред повратак за Србију, испраћај на аеродрому у Јоханезбургу трајало је дуго, уз много суза, грљења – неки су се враћали и више пута поздрављали са породицама Давидовић, Агић, Делетић, Галовић, Васиљевић, Мандић, Милићевић, Цвијетић, Мишић, Мариновић … а најтежи је био растанак са нашим земљаком, Драганом Давидовећем који је најслужнији био за гостовање „Завичаја“ и који је прирастао за срце свим играчима током боравка у Африци. Колико је то све било обострано говоре и два писма упућена члановима „Завичаја“ након повратка у Ужице (једно од Драгана а друго од нашег професора у Јоханезбургу, Зорана Чукића, кога деца прозваше „ПРОФА“):

ДРАГИ МОЈИ ЗЕМЉАЦИ,  КУЛТУРНИ УМЕТНИЦИ ИЗ ЗАВИЧАЈА, БРАЋО И СЕСТРЕ, ДЕЦО МОЈА

ОДОСТЕ НЕКИ ДАН ПА КАО ДА МИ ДЕО ДУШЕ ОДЕ СА ВАМА ,РЕКО ДА ВАМ НАПИШЕМ КОЈУ РЕЧ ТЕ СЕ ЗАХВАЛИМ ЗА СВЕ ШТО СТЕ ДОНЕЛИ СВОЈИМ ДОЛАСКОМ .

ПОРЕД ИГРЕ И ПЕСМЕ ДОНЕЛИ СТЕ СРБСКО ПОШТЕЊЕ, ЧОЈСТВО И КУЛТУРУ . ДОНЕЛИ СТЕ ДУШУ СРБСКОГА НАРОДА .ТУ ДУШУ КОЈУ УБИЈАЈУ СВЕТСКЕ БАНДЕ ВЕКОВИМА А И ДАН ДАНАС. ВИ ПОКАЗАСТЕ ДА ЈЕ НЕЋЕ НИКАДА УБИТИ  ,,,ЈЕР ЈЕ БОГ ЧУВА ,,, КАКО ОДОСТЕ ОСТАДЕ МИ КУЋА ПРАЗНА ,МА НЕ КУЋА ВЕЋ ЦЕЛА АФРИКА. СВАКИ МИНУТ ШТО ОВДЕ ПРОВЕДОСТЕ ДАДЕ МИ НАДУ ДА ЖИВОТ У СРБИЈИ ТЕК ПОЧИЊЕ ,ТЕ ДА ЋЕТЕ СЕ ВИ ЗАТО ИЗБОРИТИ ,КАО ШТО ОВДЕ ОБРАЗ ОСВЕТЛИСТЕ ТАКО ЋЕТЕ СРБИЈУ САЧУВАТИ.

ПАМЕТ У ГЛАВУ, ДРУЖИТЕ СЕ ПЕВАЈТЕ ИГРАЈТЕ ЧУВАЈТЕ  СЕ И ПАЗИТЕ. СРБИЈА СЕ БРАНИ ЛЕПОТОМ И ПАМЕТИ  И ЗНАЈТЕ  ДА СИРОТИЊЕ НЕМА НИ СУНЦЕ НЕБИ ГРЕЈАЛО

НЕКА ВАС БОГ БЛАГОСЛОВИ

ВЕЛИКИ ПОЗДРАВ И ХВАЛА

ДРАГАН СА ФАМИЛИЈОМ

…………………………………………………………………………………………………………………………………………

Драги „Завичају“,

Чика Драган и ја смо вас „пратили“ у путу, а кад јависте да сте здраво и добро стигли, пописмо по ракију.

О ономе што сте овде видели и доживели причаће се још дуго, „уз прело“. Јоханесбуршка недеља по Ускрсу лета Господњег 2014 ће остати дубоко у сећању свима који су је „окусили“. Било је то за памћење,… и вама и нама. Много сте нас задовољили и боравком и понашањем,  да не говорим о вашим умећима.

Ако сте боравком овде међу СВОЈИМА доконали и уверили се да су Срби снажно племе велике душе, онда смо урадили много. Да, снажно племе велике душе које баш због тога блате и киње.

Но јак је Србин, издржаће !.

Не дајте ђечице да вам „соле памет“ како Срби не ваљају, него главу горе. Имате се чиме поносити. За то су се још наши ђедови потрудили. Негујте своју „грану“ јер туђа рука то не ради.

Кад прегнемо сви заједно не може нам НИКО НИШТА, а можемо много доброг, лепог и великог да направимо као што су наши ђедови урадили,… а ево и ми овим прегнућем мало придадосмо. Како рече пок. чика Душко Радовић „свако по мало и биће МНОГО“.

То запамтите добро!

Овде у Јужној Африци је лепо као што видесте, али то је лепота без душе. Душа је тамо у Србији ма како коме изгледала и ма колико се ко трудио да нам је огади.

Као што вам рекох ономад, свуда пођох али кући дођох.

Зато порадите на СВОЈОЈ кући, да вам буде лепо кад се с пута вратите. И не дајте да вам је други уређују. То је ваш посао.

Одморите се „сложите“ утиске па на посао,… да дочекате СВОЈЕ из Африке како приличи Српским домаћинима, и да заједно учврстите веру да сте ЈЕДНО.

Здрави ми и весели били. Добили што пожелели, стигли ђе наумили, и дуго ми поживели.

Чика Зоки „Профа“

zavicaj_u_africi-01

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *