Zlakuška grnčarija i zlakuški grnčari čuveni su već širom Evrope i sveta i često su tema raznih članaka u mnogim časopisima, revijama, dnevnim listovima i TV emisijama. Još veću popularnost zlakuška grnčarija je dobila kroz međunarodnu koloniju keramike koja se proteklih devet godina održavala u Zlakusi pod rukovodstvom akademskog slikara Sofije Bunardžić iz Užica. Danas u Zlakusi ima osamnaest porodica, sa trideset majstora grnčara, koji čuvaju tradiciju izrade keramike, dugu preko tri veka.

Karakteristika zlakuške grnčarije je ta što se ovde radi o tehnici staroj više od četiri veka, na sporom, ručnom kolu i pečenjem na otvorenoj vatri što je jedinstven slučaj na širim balkanskim prostorima. Sirovina za izradu lonaca i druge grnčarije je prerađena glina, koja se kopa u selu Vranjani, severozapadno od Požege, na dubini od 2 do 8 metara. Glina se meša sa beličastim kamenom - kalcitom (ili popularnom "vrstom" među grnčarima), koji se vadi u susednom selu, Rupeljevu (delu sela koje se inače zove Vrstine), iz majdana starog preko 200 godina. Glina se meša sa mlevenim kalcitom u odnosu 1:1, koji omogućava "zidanje" veoma velikih formi.

Grnčar Nikitović

Proizvodi zlakuških grnčara su razni upotrebni glineni sudovi kao što su lonci, đuvečare, pržulje, sačevi ... Hrana spremljena u zemljanim posudama je izuzetnog ukusa i mirisa, a ovi predmeti često mogu poslužiti i kao lep ukras u stanu, restoranu, kancelarijskom prostoru, butiku ... poput amfora, po kojima je u Zlakusi najpoznatiji grnčar Dragan Nikitović-Bibila, čije amfore se nalaze na svim kontinentima sveta. Zlakuški grnčari, kao jedan od organizatora i pokrovitelja poslednje manifestacije Jesen u Zlakusi, organizovali su se i okupili u okviru svog udruženja koje je u osnivanju. Tako je živopisno selo Zlakusa, nadomak Užica, pored jednog Etno udruženja "Zavičaj" , dobilo još jedno udruženje - Udruženje lončara Zlakusa.

Zlakuški grnčari - najstarija fotografija grnčara iz Zlakuse