Planinarska staza "Terzića avlija", Zlakuse sa okolinom

Etno park "Terzića avlija" markirao je u prirodi planinarske staze u dužini preko 50 km koje, pored sela Zlakuse, prolaze i kroz delove okolnih sela - Potpeće, Drežnik, Roge, Rupeljevo. Markiranje na terenu izvršio je prof. dr. Boban Milojković iz Beograda a isti je i autor planinarsko-turističke karte Zlakuse sa okolinom, koja treba da izađe iz štampe u izdanju Etno parka Terzića avlija dok je kompjutersku obradu karte uradila profesor Slađana Milojković. Markiranjem planinarskih staza i štampanjem planinarsko-turističke karte Zlakusa je i po još jednom vidu upotpunila svoju ponudu i otvorila put ka razvoju planinarskog i rekreacionog turizma i pokazala da postaje jedna od značajnijih turističkih i kulturnih seoskih centara u užičkoj opštini, zlatiborskom okrugu i šire.

Planinarska staza "Terzića avlija" podeljena je na četiri staze po svojoj težini i dužini a koje se međusobno ukrštaju tako da su pristupačne svim kategorijama planinara i rekreativaca. Najduža staza je Dušan silni (24,8 km), zatim staze Prvog užičkog partizanskog odreda (14,9 km) i Staza zlakuških grnčara (14,2 km) dok je najkraća i najlakša Staza zdravlja (5.8 km).

Sve staze kreću i završavaju se u Etno parku Terzića avlija gde se nalaze i pečati tri najvažnija objekta na ovim stazama ( pečat vrha Gradina, pečat Potpećke pećine i pečat Etno parka Terzića avlija ) koje planinari mogu poneti za uspomenu u svojim knjižicama. Rešenje pečata uradio je arh. Dragan Drndarević ( Veliko Gradište ) a pečate izradio pečatorezac Mijlković ( Zemun ), obojica počasni članovi Etno udruženja Zavičaj. Ovim stazama Etno park Terzića avlija, spojen je sa Potpećkom pećinom, ribnjacima, starim vodenicama i vodopadom na rečici Petnici, mestom pod Gradinom gde je bio bivak Prvog užičkog partizanskog odreda, vidikovcem Karadžića stena, vrhom Gradina na kom se nalazi spomenik iz II sv. rata u obliku kamene piramide ( ujedno i najviša tačka na stazi ), vododelnicom duž koje se nalazi nekoliko vidikovaca sa kojih se pružaju pogledi na panorame Sevojna, Požege, Drežnika, Rogu, Zlakuse, Potpećkog i Zlakuškog polja, vrhove Zlatibora ( Tornik, Čigota ), Ovčara, Kablara, Golije, Mučnja, Jadovnika, Jelove gore ... zatim Roškom banjom, rekom Rzav sa svojim lepim plažama i visećim mostićima, selom Rupeljevom gde se u Vrstinama nalazi majdan u kome zlakuški grnčari vade rudu kalcit (poznatu kao vrsta) koju mešaju sa glinom i grade svoje lonce, nekoliko izvora sa hladnom vodom, spomen česmi ...

[ vrh strane ]

Pored markacije staza i izdavanja planinarsko-turističke karte, Etno park Terzića avlija nudi planinarima smeštaj u samom etno parku, bilo u apartmanu, bilo u brvanarama, bilo sa sopstvenim šatorima, tako da planinari mogu imati u etno parku svoju bazu iz koje mogu više dana obilaziti sve staze, kao i druge destinacije u okolini. Urađen je i projekat za izgradnju objekta u kome će biti moguć i kolektivni smeštaj većeg broja planinara što će svakako kroz neku godinu biti u ponudi etno parka. Etno park ima u nameri i organizovanje planinarskih tabora na republičkom, pa i na međunarodnom nivou u saradnji sa planinarskim društvima i organizacijama. Prvi organizovani obilazak većeg dela staza, u organizaciji Etno parka Terzića avlija i Planinarskog društva Kopaonik iz Beograda, obavili su upravo članovi ovog društva zajedno sa članovima i planinarskih društava Pobeda i Železničar, takođe iz Beograda i tom prilikom je obavljeno testiranje markacija i staza u prirodi.

[ vrh strane ]