Споменици у селу

Vladimir-Mijailovic---Spomenik-na-Gradini-(1)

Злакуса, као и цео ужички крај, није била поштеђена ратних дешавања током бурне прошлости тако да у свом селу има неколико споменика који сведоче о догађајима и људима из различитих периода историје села. Споменици у селу су:

Споменик на Градини – налази се на самом врху Градина (931м н.в. – највиша тачка села). Споменик је сазидан од камена које се налазило на самој Дрежничкој Градини. Подигли су га чланови Савеза бораца НОР-а среза титовоужичког 7. јула 1950. године а обновило га је Удружење савеза бораца НОР-а села Дрежника 7. јула 1976. године. Споменик је у облику пирамиде и на самом врху има петокраку. Посвећен је погинулим припадницима Прве ужичке партизанске чете у оружаном сукобу са немачким војним снагама припомогнутим њиховим сарадницима (шиптарским одредом). Са места где је споменик подигнут пружа се јединствен поглед под 360 степени на целу околину: врхове Златибора, долину Рзава и села Роге и Дрежник са једне стране, односно на врхове Овчара, Каблара, Јелове Горе, панораме Севојна, Пожеге, Злакусе и долину реке Ђетиње, са друге стране. На овом месту уређено је и полетилиште за параглјадере а Етно парк «Терзића авлија» маркирао је и стазе од центра села до споменика тако да је овај врх омиљена дестинација за сва планинарска друштва која долазе у Злакусу и околину.

У бици на Градини, 18. августа 1941. године погинули су: Народни хероји Милан Мијалковић Чича и Исидор Иса Барух, као и пет бораца: Олга Ђуровић, Љубиша Веснић, Милорад Перишић, Радоје Раде Стефановић и Радосав Богићевић.

Спомен парк «Вешала» – налази се на уласку у село, са леве стране пута, непосредно поред железничког стајалишта а пре моста на Ђетињи. Споменик у облику дрвених вешала посвећен је жртвама Другог светског рата, мештанима села који су у знак одмазде, после битке на Градини, 18. Августа 1941. године стрељани а потом и обешени на том месту од стране Немаца и њихових сарадника. Том приликом је изгубило животе 18 невиних житеља села Злакусе и један из суседног села Дрежник. Споменик је подигнут почетком деведесетих година прошлог века а 18. август, дан када је 18 мештана села страдало обележава се данас као Дан МЗ Злакуса.

На овом месту страдали су мештани села: Марић Велимир, Никитовић Живан, Миливоје и Миленко, Спасојевић Бориша, Миладин, Милован и Петко, Терзић Гвозден и Милисав, Тешић Милан, Милосав, Милија, Периша, Радоје, Слободан и Тиосав, Шуњеварић Миливоје ( сви из Злакусе), као и Пауновић Драгомир из Дрежника.

Спомен плоча палим мештанима села у рату 1941-1945. годиненалази се на објекту некадашње продавнице «ГРАДИНА» а данас објекту маркета «Вожд» у центру села. Плоча је подигнута 29. новембра 1958. године од стране ООСКЈ и породица страдалих а на плочи се налази, поред имена 18 мештана стрељаних 18. августа 1941. године после битке на Градини, још 12 имена становника села који су били жртве Другог светског рата: Павловић Бранислав и Радиша, Божић Лука и Бориша, Глишић Милош, Ивановић Будимир и Јован, Терзић Видоје, Радисављевић Миодраг, Станкић Стаменко, Шуњеварић Предраг и Љубиша.

Спомен плоча Народном хероју Миодрагу Миловановићу Луну – налази се изнад самог магистралног пута Београд-Ужице, у шумарку преко пута железничког стајалишта у Злакуси. Подигнута је у знак обележавања места где је смртно рањен Народни херој Миодраг Миловановић Луне, 27. априла 1944. године, у окршају са немачким војницима који су били у пратњи оклопног немачког воза а приликом минирања пруге и заседе коју су направили борци Друге пролетерске бригаде. Луне је погинуо у својству заменика комаданта Друге пролетерске бригаде приликом њеног преласка из Босне за Србију, на корак од свог родног села. Спомен плочу подигао је колектив Ужичке Гимназије, која носи име по овом Народном хероју, 27. априла 1978. године. Са друге стране магистрале, у спомен парку «Вешала» постављене су и шине уског колосека које симболично представљају део старе пруге којом је саобраћао некад популарни воз «Ћира» а која је тога дана била минирана од стране партизана.

Остали споменици – из периода Другог светског рата постоји и спомен плоча на имању Ивановић у помен страдалим укућанима који су запаљени у кући од стране окупатора. Спомен плоча на бунару у Терзића авлији посвећена је Терзић Гвоздену, Миливоју и Милисаву а постављена је приликом подизања бунара 1953. године од стране Терзић Милована, Славке и Јованке. Од споменика страдалим житељима села пре Другог светског рата сачувани су само надгробни споменици у три сеоска гробља.

Поред ових најзначајинијих споменика у селу има још неколико споменика новијег датума. У Терзића авлији се налазе два споменика израђена од дрвета у природној величини. Први је од јасеновог дрвета и представља Гвоздена Терзића из периода балканског рата (Гвозден је изградио данашњу Терзића авлију, био учесник оба балканска рата и носилац Албанске споменице, на његовом домаћинству почела је да ради и прва сеоска школа, али доживео је трагичну судбину да га Немци одведу 1941. године са кућног прага са својим синовцем Милисавом, младићем од 18 година, стрељају и обесе на уласку у село). Други, од ораховог дрвета, представља први споменик злакушким грнчарима, урађен је по лику грнчара Видосава Терзића са најстарије сачуване фотографије на којима су два брата грнчара из фамилије Терзић. Оба ова споменика су рад дрводеље Миладина Лекића из села Шљивовица а направљени су 2005. године. У селу има и неколико спомен чесми из прошлог века а један од најновијих споменика је споменик злакушком лонцу који је постављен на уласку у село 2012. године и поклон је Удружења лончара Злакуса (рад мајстора грнчара Сарван Борка).