|
PČELARSTVO U ZLAKUSI
Pored grnčarije i trube, postoji još jedna delatnost i okupacija
meštana Zlakuse po kojima se oni mogu podičiti i u čemu su
veoma uspešni a to je pčelarstvo. Pčelarstvom se od davnina
bavio veliki broj zlakuških domaćinstava i pčelarenje se decenijama
i vekovima prenosi sa kolena na koleno a raduje i činjenica
da se sve više pojavljuje i mladih pčelara kod kojih niko
ranije od predaka nije proizvodio med. Većina porodica proizvodi
med za sopstvene potrebe a ima i onih koji su ovoj proizvodnji
posvećeniji i plasiraju svoje proizvode na tržište, posećuju
redovno sajmove meda, prate stručnu literaturu, članovi su
pčelarskih udruženja i dobitnici su raznih nagrada iz ove
oblasti. Hronološki pregled zlakuških pčelara bio bi sledeći,
s tim što je i nemoguće nabrojati sve one koji su se bavili
ili se još bave proizvodnjom meda.
BRANISLAV (Nedeljka) PAVLOVIĆ (1873-1943)
Više od sto godina traje neprekidna tradicija pčelarstva
u porodici pok. Branislava N. Pavlovića, jednog od najstručnijih
pčelara u njegovo doba. Branislav je završio poljoprivrednu
školu školovavši se kod svog strica u Čačku đenerala Pavlovića,
kasnije ubijenog u majskom prevratu. Bio je veliki propagator
savremenog pčelarstva i košnice vrškare zamenjuje tzv. đerzonkama.
Posedovao je preko sto košnica raspoređenih na tri pčelinjaka
u Zlakusi. Zajedno sa svojim kumom Ljubom Mićićem i Dragišom
Lapčevićem je držao brojna predavanja o pčelarstvu i voćarstvu.
Uzgajao je razne vrste voćaka. Pored voćarstva i pčelarstva,
Branislav Pavlović je bio jedan od prvih članova Socijal Demokratske
Partije i saradnik Dimitrija Tucovića. Međutim, 1943. godine
Branislava i njegovog sina Radišu (1903-1943) ubijaju četnici
na samo 300 metara od kuće u Zlakusi. Ipak tradicija pčelarstva
u porodici Pavlović se nastavlja. Branislavljeva žena, Milja,
sama brine o pčelama. 1946 godine Pavlovići su posedovali
43 košnice. Kasnije Milji oko pčelarstva pomaže sin Borivoje.
Kako je živeo u Beogradu veoma često je dolazio u rodno selo
i doprineo da Branislavljev unuk Dušan, u selu poznat kao
Dragan, nastavi porodičnu tradiciju. Dragan (Radiše) Pavlović
(1940-1996) je zajedno sa drugim pčelarima iz Zlakuse sarađivao
i odlazio na pčelinje paše u Banat. Branislav (Dušana) Pavlović
poseduje dve DB košnice, savremenu sušaru za voće i lekovito
bilje. Pčelarski pribor pokojnih Branislava i Dragana je osavremljen
i dalje se koristi. Porodičnu tradiciju najuspešnijeg i najstručnijeg
pčelara užičkog kraja pre Drugog svetskog rata danas nastavljaju
njegovi čukununuci Aleksandar (19 god.) i Snežana (18 god.).
GVOZDEN (Nikole) SAVIĆ ( 18..-1931)
i
RADMIL-MIŠO (Gvozdena) SAVIĆ (19..-1979)
Po kazivanju Radmilove kćeri, Ljubice Nikitović (rođene Savić),
deda Gvozden je pčelario isključivo samo sa vrškarama, a posle
Drugog svetskog rata Mišo počinje koristiti đerzonke-pološke.
Kao dete Ljubica je pomagala na pčelinjaku, a često je zajedno
sa braćom ?čuvala? vrškare od ptica žuna. Deca su takođe učestvovala
u ?savijanju? rojeva. To je stari način hvatanja rojeva. Nekoliko
dana u toku glavne medonosne paše prati se ponašanje pčelinjeg
društva. Ukoliko se pčele roje, novopripremljena košnica se
premazuje pčelinjom travom (matičnjak) pri čemu se pčele roja
mirisom privlače u novo stanište, a roj koji izleće se okruži
i savija zemljanom prašinom ka tlu. Potrebno je zabraniti
roju da odleti na granu ili u šumu. U toku savijanja roja
obično se peva pesma matici koja predvodi roj: "U kućicu
maco, zemlji maco."Ljubica je često pomagala drugim pčelarima
Zlakuse u savijanju rojeva.
Porodica Miša Savić je posedovala oko 25 košnica. Kasnije
Mišov najmlađi sin Nikola nastavlja porodičnu tradiciju i
sada poseduje 10 DB košnica sa namerom proširenja. Ranijih
godina Nikola je posedovao oko 30 košnica. Porodična tradicija
se nastavlja, Nikolin unuk Ivan uspešno pčelari. Nikola mnogim
mladim pčelarima pomaže, tako da je 2004. godine poklonio
jedan roj snahi Gordani od sinovca Nedeljka S. Savića.
SVETOZAR-SVETKO ŠUNJEVARIĆ (1878-1945)
U zaseoku Šunjevarići pčele je posedovao Svetko. Prijatelj
porodice Gvozdena Savića, Svetkova kćer Sovija je bila udata
za Radmila. Svetko je imao desetak košnica vrškara. Sarađivao
je sa svojim zetom i razmenjivao pčelarska iskustva. Pčelarsku
tradiciju nastavlja Svetkov unuk Miloš (1929- ), međutim nakon
nekoliko godina pčelarenja Miloš se posvećuje drugim poslovima
i pčelarstvo se u porodici Svetka Šunjevarića gasi.
VESELIN-VESO (Manojla) ŠUNJEVARIĆ
(1934- )
Veselin se vaoma rano počeo baviti pčelarstvom. 1957. godine
Veso počinje pčelarenje sa dve vrškare koje je kupio u Užicu
od učitelja Ljubodraga. Iste godine postaje član Sreskog Pčelarskog
Društva u T. Užicu. Veselin je puno učio iz pčelarske literature
i danas poseduje impozantnu biblioteku pčelarskih biltena
i knjiga: "NAPREDNO PČELARSTVO", časopis Saveza
pčelara NR Srbije, svi brojevi iz 1957. godine; "PČELAR",
organ srpskog pčelarskog društva, svi brojevi od 1962-1967.
godine, "PČELARSTVO" knjiga ruskih autora P.S. Ščerbina
i P.J. Bliznuka iz 1946. godine kao i mnoge druge.
1978. godine je pčelinjak Šunjevarića je veoma uvećan i broji
oko 25 društava, pološki, DB i LR (Langstrot-Rutova) košnica.
Uspešno se bavio proizvodnjom matica i matičnog mleča, kao
i sakupljanju polena. Zajedno sa Radomirom Tešićem, Rajkom
Tešićem, Milijanom Savićem i povremeno sa Petrom Marićem (svi
pčelari iz Zlakuse) seli svoje pčele na Zlatibor i u Banat.
Redovno je posećivao sajmove pčelarstva, a zabeleške pčelarskih
predavača brižljivo čuva i danas.
Očevim putem nastavlja i Miloš (Veselinov). Iako živi i radi
u Užicu, pčele su nastanjene na porodičnom imanju svoga oca
u Terzićima u Zlakusi. Miloš poseduje 4 DB košnice.
RADOMIR-RADE TEŠIĆ (1920- )
Deda Rade je najstariji pčelar sela Zlakuse. Kaže da za svoj
dug život duguje pčelama. Prve dve košnice deda Rade je kupio
1972. godine. Te prve godine iz jedne košnice je izvrcao 90
kg. meda. ? Nekada su livade obilovale medom?, kaže deda Rade.
Sve do danas pčelari sa košnicama tipa Dadan-Blat. Često je
imao problema sa opakim pčelinjim parazitom Varoom. Rado pomaže
mladim pčelarima. U toku lepog dana zbog starosti može da
pregleda dva do tri društva. U svojoj 86-oj godini deda Rade
poseduje 10 DB košnica. Sve poslove na pčelinjaku obavlja
sam i voleo bi kada bi neko od njegovih potomaka nastavio
bavljenje pčelarstvom.
RAJKO (Vidoja) TEŠIĆ (1933-1995)
Rajko je počeo pčelarenje negde oko 1965. godine kupovinom
košnice u susednom selu Drežnik. Ta košnica je preko Gradine
doneta u Zlakusu. Pčelinjak Rajka Tešića je brojao 15 DB košnica
sa jakim društvima. Zajedno sa drugim pčelarima iz Zlakuse
je odlazio sa pčelama na medonosne paše u Banat. Kako je Rajko
bio svesrdna ličnosti baveći se stočarstvom i voćarstvom,
pčelinjak prestaje da postoji 1985. godine. Do kraja života
je žalio zbog toga.
PETAR-PERO MARIĆ (1932- )
Pero Marić počinje pčelarenje 1986. godine na nagovor svojih
prijatelja Milijana Savića, i Rada Tešića od kojih dobija
na poklon prve rojeve pčela. Kasnije sam počinje gradnju košnica
tipa Dadan-Blat. Najviše je posedovao 10 pčelinjih društava
i danas zbog bolesti ne pčelari. Često je posećivao skupove
pčelara u Užicu. Zajedno sa drugim pčelarima iz Zlakuse je
selio svoje pčele na medonosne paše.
MILIJAN (Vidoja) SAVIĆ (1947 - )
Milijan Savić je pčelar od rođenja. Naime, 1947. godine,
deda Drago Stojanović, majčin otac iz susednog sela Drežnik,
je došao Milijanu u babine i doneo košnicu vrškaru sa pčelama.
Milijanova majka Raja, koja je u mladosti uz oca ponešto naučila
o pčelama, je prihvatila i negovala pčele do 1963. godine,
kada Milijan preuzima staranje o pčelama kupivši pet košnica
i naselivši ih sopstvenim rojevima. Iste te godine Milijan
postaje član Udruženja pčelara.
Danas Milijan Savić poseduje dva pčelinjaka u susednim selima
Gorjani i Uzići sa 160 košnica tipa Dadan-Blat. Svake godine
pčele seli na bagremovu pašu u selo Jabučje kod Lajkovca,
potom nakon 15 dana pčele vraća na stalne pčelinjake gde bagremovo
drvo počinje da cveta upravo tih dana. Vrcanje bagremovog
meda se obavlja kod kuće u Zlakusi u posebno izgrađenom objektu.
Početkom juna Savić pčele seli na Peštersku visoravan, gde
je priroda nedirnuta. Poliflorni livadski med visokog kvaliteta
se vrca kod prijatelja u mestu Karajakića Bunari gde se vrši
njegova prodaja po nešto većoj ceni. Suncokret daje obilje
kvalitetnog meda, tako da Milijan početkom jula pčele seli
u Banat. Suncokretov med se ostavlja pčelama za zimovanje,
mada se i velike količine tog meda bogatog polenom vrcaju
zavisno od prinosa u Banatu ili kod kuće u Zlakusi.
Tajna uspešnog pčelarstva po Milijanu je: menjanje matica
svake druge godine mladim i plodnim maticama; menjanje satnih
osnova u plodištu svake treće godine, tj. svake godine po
četiri plodišna rama; preventivno suzbijanje štetočina i uzročnika
pčelinjih bolesti; ostavljanje dovoljno količina suncokretovog
meda za zimovanje pčela i prolećno podsticajno prihranjivanje.
Najveću podršku u radu sa pčelama Milijanu pruža njegova supruga
Milenka. Nažalost Milijanov sin, Dušan, je alergičan na pčelinji
otrov tako da jedino učestvuje u transportu pri selidbi pčela.
Pored osnovnog pčelarskog pribora, Savići poseduju dve električne
centrifuge za vrcanje meda, mašinu za otvaranje saća, sopstveni
kamion za selidbu pčela i alat za izradu košnica i ramova.
Dobrobit svakog pčelara nisu samo med i pčelinji proizvodi,
već i podsticaj drugih da se bave tom profesijom. Zahvaljujući
izuzetnom Milijanu Saviću, novi pčelari su Milan Babić iz
Gorjana, Slobodan Jevđović iz Drežnika, Željko Stamatović
i pok. Lazar Tešić iz Zlakuse kao i mnogi drugi kojima je
nesebično pomagao. Milijan je dobitnik zlatne medalje ? Zaslužni
pčelar Srbije?.
LAZAR-LAZO (Milivoja) TEŠIĆ (1944-2003)
Lazar Tešić je radivši u nadnici kod Milijana Savića ubrzo
na svoje zadovoljstvo dobio na poklon dva roja početkom 90-tih
godina. Veoma uspešno je pčelario pri čemu nikada nije košnice
sa pčelama selio iz Zlakuse. Vrcao je veoma kvalitetan med,
nekada i dva puta godišnje. Posedovao je 15 DB košnica. Pri
radu sa pčelama retko je koristio zaštitnu kapu, a pčele kao
da su osećale tihu dušu Lazovu. Nakon Lazareve smrti košnice
nasleđuje njegov brat Milan.
MILAN (Milivoja) TEŠIĆ (1949- )
Milan je počeo pčelarenje 1976. godine. Iako je pčelario
sa manjim brojem košnica (10 košnica tipa DB), uvek je selio
svoje pčele. Bagremovu pašu Milanove pčele su prvo iskorišćavale
u Ćelijama kod Lazarevca, potom ih je vraćao u Zlakusu. Na
livadsku pašu Milan pčele seli u Mokru Goru, a potom u neizbežni
Banat. 2003. godine Milan nasleđuje pčele svog brata Lazara,
tako da je leta 2005. godine izvršio prelaz sa Dadan-Blat
na Fararov tip košnica. Poseduje 20 pčelinjih društava na
dva pčelinjaka u Zlakusi.
RADOVAN-RADE (Tomislava) MARIĆ (1956-
)
Rade Marić je počeo bavljenje pčelarstvom 1979. godine. Posedovao
je maksimum 7 košnica, a danas ima samo tri košnice tipa DB.
Pčelarenje smatra kao odličan hobi, koji zajedno sa lovom
upotpunjuje Radovu želju za što više vremena koje treba provoditi
u prirodi. Po porodičnoj tradiciji bavi se stolarskim zanatom,
tako da sam izrađuje košnice, kako za sebe, tako i za druge
pčelare. Pčele ne seli nigde sa svog imanja, sav med one skupljaju
u Zlakusi.
STAMATOVIĆ (Branka) ŽELjKO (1976-
)
Željko je pčelarstvo zavoleo na pčelinjaku svog ujaka Milijana
Savića, kome duguje puno za to što ga je uputio u tako divnu
profesiju. Naime, 1993. godine na poklon za svoj tada predstojeći
18-ti rođendan od ujaka Milijana dobija dva roja pčela. Tokom
studiranja i boravka u Beogradu, brigu o pčelama je vodio
ujak, dok je Željko povremeno dolazio, ali uvek dosta vremena
provodio sa pčelama. Danas poseduje 7 DB košnica koje je i
sam počeo izrađivati. Sarađuje sa svim pčelarima sela Zlakusa
i od svih prima savete o pčelarstvu. Zajedno sa svojim tečom
Milanom Babićem i Aleksandrom Aleksićem, predsednikom Udruženja
pčelara Požege, seli svoje pčele na Zlatibor i u Banat. Apiterapija
kao posebna oblast pčelarstva je nova disciplina kojom se
Željko počeo baviti. stamatovic@verat.net
GORDANA-GOCA (Milenka) SAVIĆ (1973-
)
Naravno da je zadovoljstvo svakog pčelarskog udruženja da
u svom članstvu ima ženu pčelara. Zlakuški pčelari su ponosni
na Gordanu Savić. Gordana je dobila na poklon od strica svoga
supruga Nedeljka, Nikole Savića, jedan roj pčela 2004. godine.
Ovog leta uz Nikolinu pomoć, Goca je izvrcala prvi med i proširila
svoj mali pčelinjak za još jednu košnicu pčela. Želja joj
je da proizvodi med za potrebe svoje porodice, kao i da očuva
tradiciju pčelarstva u porodici pčelara Gvozdena i Radmila
Savića.
BRANKO TEŠIĆ (1961- )
Branko je po pčelarskom stažu zajedno sa Gordanom Savić najmlađi
pčelar sela Zlakusa. Leta 2005. godine kupuje dve košnice.
Ima plan da proširi svoj pčelinjak, ali za sada samo sa sopstvene
potrebe.
|
