Постоји неколико прича и легенди о томе како је село добило име. Једна од њих која се најчешће чује и која има највише аргумената потиче још из времена Турака.
Наиме, делом територије данашњег села пролазили су турски каравани, утабаним римским путевима а пуни робе и дуката, што је увек привлачило пажњу хајдука. Управо, најзгодније и омиљено место хајдуцима за препад на пролазеће караване била је једна коса (превој) у данашњем атару села. Пошто су напади на турске караване на том месту учестали управо приликом преласка преко те косе, Турци, зазирући управо од тог места назваше ту косу по злу, односно «зла коса». Временом, тај назив се устали и код самог народа које је настањивало тај део нахије и опет, временом, приликом изговора и непрецизног тумачења дошло је до преласка гласа «о» у глас «у» и одатле данашњи назив села ЗЛАКУСА.
По другој легенди на територији данашњег села постојао је један хан где су турски каравани правили предах путујући из Цариграда ка Дубровнику. Пред тим ханом их је увек дочекивало једно куче лајући на коње, «зло и кусо» како су га Турци описивали и дадоше име целом селу по том кучету.
Имајући у виду постојање старих римских путева овом територијом, нарочито због некад великог римског насеља у селу Висибаба надомак Пожеге на непуних 13км од Злакусе и римских некропола у суседном селу Узићи (постојање чак старог каменог турског (римског) моста преко речице Дервенте у близини) очито је тачно да су тим путевима касније пролазили турски каравани и врло могуће да је нека од ових легенди и довела до данашњег имена села.
