Село Злакуса посматрано из птичије перспективе има облик венца пошто је са свих страна окружена брдима. Гледајући из правца суседног села Горјани, са магистралног пута Београд-Ужице, злакушко поље и село Злакуса је оивичена Рупељевском стеном на североистоку, врховима Врањаче на истоку, Јоцовим брдом на југоистоку, венцима и вододелницом Градине на југу и Чолским вратима на југозападу. Са северне стране се налазе највиши делови села Горјани. Из тог разлога Злакусе је богата са прелепим видиковцима са којих се пружају јединствени погледи на поједине засеоке као и шире окружење.
Са највише тачке села (Градина, 931м н.в.) пружа се на пример величанствен поглед под 360 степени, на врхове Златибора и долину реке Рзава са једне стране, односно на Овчар, Каблар, пожешку котлину, панораму Севојна и Јелову Гору, са друге стране. Зато је Злакуса, након маркирања пешачких стаза од стране Етно парка «Терзића авлија» постала откриће за многа планинарска друштва широм Србије и Европе, и зато је вододелницом изнад села прошла и траса новопројектованог Европског пешачког пута Е-7.
Једино по правцу североисток запад село је отвореном долином реке Ђетиње која га спаја са пожешком котлином са једне стране, односно потпећким пољем са друге стране, у ком правцу се пружа и траса пруге Београд-Бар и магистралног пута.
