Чини нам се од како је Злакусе од тада је и грнчара и трубача. У селу је одувек било доста трубача, који су мање-више активно музицирали, што за своју душу, што на разним народним весељима, вашарима, саборима … оркестара који су «настајали» и «нестајали» али један је који је настао пре више од 50 година а постоји и дан данас и из године у годину постиже све значајније резулатате захваљујући породичној традицији и оној познатој «где ја стадох ти продужи» .. Реч је о оркестру који је основао мајстор трубе Бошко Остојић а данас оркестару његовог унука Вељка Остојића.
Бошко Остојић је један од првих мајстора трубе у ужичком крају а занимљиво је што су прва три мајстора из тог краја управо из једне месне заједнице – поред Бошка, то су Милован Бабић и Миливоје Станимировић Зец ( у време када су Злакуса, Крвавци, Поточање, Горјани и Потпећ били једна месна заједница). Друга занимљивост је управо то што је Етно удружење «Завичај», после много година, саставило заједно у једном оркестру њих тројицу на сцени Народног позоришта у Ужицу на свом годишњем концерту 2009. године пред Нову годину . Публика је на том концерту имала јединствену прилику да ужива у соло партијама ова три мајстора у пратњи трубачког оркестра Вељка Остојића а градоначелник Јован Марковић је испред Града том приликом уручио и прогодне поклоне трубачким легендама који су деценијама проносили славу ужичког краја у свету.
