Становништво Злакусе је највећим делом српско и православне исповести ( на попису из 2002. Године 691 се изјаснило као Срби, 1 као Бошњаци а 2 није познато), делом досељено из Црне Горе (са Дурмитора), делом из Херцеговине (залеђа Дубровника), током 19. века. Најбројније фамилије су Тешићи, Никитовићи, Шуњеварићи, Терзићи, Глишићи, Савићи, Станкићи … а слави се Ђурђевдан, Ваведење, Лучиндан, Ђурђиц, Никољдан, Аранђеловдан, Савиндан, Томиндан … док је сеоска преслава Друга Света Тројица.
Од 1948. године је приметан стални пораст становника до 1991. а од тада благи пад ( 1948 – 586 становника, 1953 – 615 становника, 1961 – 629 становника, 1971 – 642 становника, 1981 – 705 становника, 1991 – 731 становник, 2002 – 694 становника) што је иначе последица све мањег прираштаја у Србији. Највећи број становника је између 45 и 49 година, а најмање оних изнад 80 година старости. Индекс демографског старења креће се у распону од 0,2 (1961) до 0,6 (1991) – највише становника је чије је брачно стање ожењен/удата.
За Злакусу се каже да није од оних села која одумиру већ село које живи и село где млади настаљају да живе и након завршеног школовања. Након Другог светског рата услед велике неписмености становништва која је посебно владала у селима (нарочито женске популације) предузети су аналфабетски течаји са циљем што бржег описмењавања одраслих што је био и случај са женама у Злакуси. Данас у селу живи приличан број факултетски образованог становништва као и оних са вишом стручном спремом што свакако доприноси убрзаном развоју села са почетка 21. века а тим пре што су исти и активни у јавном, друштвеном, културном, спортском и привредном животу Града Ужица.
- Успешни и заслужни мештани у селу
- Знаменити и утицајни мештани током историје
- Познати и успешни са пореклом из села
- Актив жена из села Злакуса
- Канцеларија за младе
- Из свакодневног живота села
