Злакуса је инспирација за многе уметнике – керамичаре, сликаре, вајаре, фотографе али и за књижевнике. Нађе се и по неко друго село у неком од књижевних дела али да се једно село нађе у више дела једног аутора то је реткост – Злакуса је село које се појављује како у прози тако и у поезији романописца и песникиње, Васиљке Марић из Сиднеја…
Васиљка Марић, књижевница из дијаспоре, из далеке Аустралије, сва своја нова књижевна дела промовише у Терзића авлији у Злакуси приликом сваког свог доласка у Србију али и пише о овом селу у њима. У роману СНАГА У СУЗАМА (2008. година) описује свој боравак у Терзића авлији а у збирци песама ЗАВЕЖЉАЈ (2011. година) објављује чак три песме везане за Злакусу и Терзића авлију –«Брезова соба», «Поема Терзића авлији» и «Хвала ти сине!». Од пет објављених књижевних дела у периоду 2005-2011. године, Васиљка у два по неколико страна посвећује Злакуси.
Ако једног дана МЗ Злакуса буде дошла на идеју додељивања титула почасних грађана Васиљка сигурно заслужује да буде при врху тог списка… у сваком случају њени стихови одштампани на кожном свитку биће чувани у Терзића авлији и урамљени красити зидове «брезове собе» у етно парку.
